ustvari, umrite svi, hvala lepo. molim lepo.

ustvari, umrite svi, hvala lepo. molim lepo.

ubila nas ironija.

I tako, skupim hrabrosti, zaboravim na ponos, isključim emocije da ne bih rekla nešto pogrešno, ne bih li zaplakala, i otkucam broj, stisnem zeleno dugme i čekam. Sekunde kao godinee, i molim se da ne zazvoni, međutim zvonii. I srce stajee, i odzvoni do kraja, on se ne javi.

čita mi se neka perverzna knjiga, jakoooo

"Nisam smeo ni da je taknem te prve noći. Samo sam je gledao. Bila je previše,previše vredna. Činila mi se krhom, lomljivom, zato pomalo i zabranjenom...najposebnijom od svih. Ali sledećeg dana nisam više mogao da izdržim. Uzeo sam je u naručje, divlje, životinjski drsko, ali u isto vreme i nežno. Kakvo li je to ščepavanje bilo, jedva da se može opisati! I onda... vodili smo ljubav satima i satima. Celi komšiluk nas je čuo, ali niko se nije požalio. Mislim da su uživali i oni. Jer, bio sam spreman za nju, zato to nije moglo izaći na rđavo. Znao sam: sve predhodne su bile samo proba. Postojale su samo zato da sa njom budem ovakav. Najbolji. Godinama sam se spremao da budem najbolji za nju. I znao sam da uvek može bolje, drugačije, posebnije. Bio sam željan tog izazova, to je jedino što sam iskreno želeo od života: da je slušam dok vodimo ljubav, dok je pod mojim prstima, dok se osećamo. Celog tog dana nismo prestali da vodimo ljubav." Marčelo

Do you like anyone at the moment? da Whats the initials of the person you like? S.K. Do u enjoy doing these notes? da What’s your favorite color? Žuta. What’s your name? Andrea Who is your BEST FRIEND{name only one person}Gordana Who is your best guy friend? Miloš Have you ever liked one of your friends? No. What’s you favorite snack? Čokolada. What’s your favorite drink? Pepsi. What’s your favorite store? nan. xD What color is your natural hair color? smeđa What color is your hair atm? Are you scaired of the dark? da Do you enjoy scary movies? jes Do you have the guts to watch a scary movie by yourself in a dark room? no Do u have any pets? ne If so what are they? What are there names? What are you most scared of? straost What’s the scariest movie you have ever seen? ne znam What is your favorite movie? prljavi ples What do you hate? grašak What do you love? lazanje Who do you love? porodica, prijatelji

Zazvoni alarm, i samo ga odložim. I odmah se probudim, ali ne da mi se da otvorim oči i ustanem. Nikako. I on zvoni par puta opet. I setim se da treba da mu odgovorim na poruku. To i uradim, i posle sat vremena dobijem odgovor, naravno nezadovoljavajući. Onakav odgovor, za koji očekuješ da bude malo više reči, ali naravno ne. I nekako, osećam se prazno. Već par dana. Imam potrebu za plakanjem od rane zore. Plakanje i ja? Druže, nikada to nije išlo zajedno. Ali, valjda, dođu tako ta vremena. Iako je danas mesec dana od kako sam sa njim, ja nisam raspoložena, nisam nasmejana, ništa. Prazno. Od srede sam počela da razmišljam da li sam ja stvarno neosećajna kako kažu? Ili sam samo prestala da pokazujem? Ne znam. Opet mi je stric rekao novosti o tati. I opet sam na licu imala onaj čudan izraz. Bled pogled. Niša. Nikakva emocija. Znam taj pogled, iako ga nikada nisam videla. Je l' to zato što mi nije stalo, ili je to samo navika? Navika da sam ja njemu bila veći roditelj nego on meni? Navika da će uvek praviti probleme? Ne znam. Ne pamtim dan kada sam ga čula, kad sam ga videla, kada sam pričala sa njim. Znaš onako, o nekim bezveznim stvarima, koje mnogo znače? Nije on loš čovek,zaista. Baš naprotiv, dobar je. Nekada sam ga tako posmatrala, dok ne radi ništa ili dok mi priča nešto. Jednostavno,iza tog grubog izgleda vidiš neku dobrotu. I pre svega, vidiš da ga mnoge stvari pogađaju, vidiš da je emotivac. Znam ja da on mene voli, i da je svestan toga da je izgubio mnogo vremena koje je trebao da provede sa mnom, i da sebe mrzi zbog toga. Znam i da ga je sramota baš iz toga razloga. Ne znam zašto sve ovo pišem, i dokle ću to raditi umesto da njemu sve to kažem, umesto da uzmem telefon i nazovem ga? Ponos? Možda. Tj. verovatno. Najverovatnije. Ali, koliko god mi to teško padalo da priznam, krijem se iza "ponosa". Iza svega toga "neka on mene zove prvi.mogu ja i bez njega. nije zaslužio. blabla" krije se to da ne mogu,da se bojim. Bojim se da će me glas izdati. Da ću plakati kad ga čujem. Da neću znati šta da kažem. A da će me u suprotnom ti naši neobavezni razgovori o školi, društvu, o šalama na mamin račun.. najviše pogoditi. Nedostaje. Nedostaje mnogo. I prestala sam da pričam o njemu. To mi i najviše smeta. Zašto sam prestala? Pa, osećam se kao da sam na teretu ljudia kojima bih pričala. Imaju oni i svojih problema. A, često ne bi ni razumeli. Ali, kada i bi, teško je bilo šta reći na sve to, toga sam svesna,i onda, onda bi se glupo osećali. A, ne želim to. A, ono što bi mi najteže palo bili bi oni pogldi sažaljenja. A to, to tek ne želim, nikako, nikada. I onda, me drug koji zna većinu stvari o toj situaciji sa tatom, pita kako je on, kako sam ja. I srce počne ubrzano da lupa, i toliko želim da mu kažeem sve što me muči, jer njemu sam uvek mogla da kažem. I znam da će mi konačno biti lakše. Ali, ne,ne govorim mu ništa jer počinje da me bude sramota. Jer najnovija glupost je zaistaaa previše. I samo mu odgovrim "Ne znam, nismo se čuli." I time završim priču o svemu. Zahvalim mu se što pita, i kažem mu koliko mi znači. i dalje, praznina ostaje netaknta.

Onaj osećaj kada te zove u 2 ujutru da ti kaže da te voli.. ^_^